Аутор: Ненад Кесић
-Док не повратимо идентитет који су нам славни преци и прави узори оставили, нема нам изласка из ове рупе.-
Моја мајка била је учитељица и много је волела свој посао. Како је био обичај и део њених школских обавеза, водила је своје ђаке у Кумровец, у "родну кућу друга Тита". Нама децu су још од првог разреда сликом преко целе прве стране буквара и историјских читанки, па и свих других уџбеника, орвеловски урезивали у памћење човека у официрској униформи учећи да је то "маршал Тито, у целој историји највећи син наших народа и народности" и човек којег морамо много да волимо. Данас се озбиљно питам није ли Орвел своју "1984." најпре Титу послао, 47., 48.- док је још била у рукопису?! То штиво и наша колективна шизофренична занесеност тзв. Титовог доба у невероватној су паралели.
На таквој наобразби било је свакако пожељно да деца из целе социјалистичке Југославије у што већем броју посете родну кућу вољеног вође, ваљда да га после тога воле још више. Кад се мајка вратила, остало ми је у сећању њен загонетно-сумњичави смешак говорeћи утиске о месту које је са својим ђацима посетила. Шапатом, у сопственој кући, у оквиру наше породице, изразила је велику сумњичавост у аутентичност тог места. Била је сасвим убеђена да је тамо све намештено и да "и луд види" да нема говора да се ту наведени нам маршал родио, него је, како је рекла, све изрежирана сценографија!
На овом месту, велики жупан Стефан Немања, први пут је на руке примио свог трећег сина, од Бога измољеног у позним годинама. Велики и премудри Стефан Немања, разнежен и преплављен љубављу дочекао је то мало и ситно чедо речима: „Мишче моје мало!“. Тако од оних времена до данас остаде име тог места а данас засеока- Мишчићи!
Мишчићи, ту све грми од историје, историје нас и нашег порекла. Родно село Светог Саве у коме се отац Велики жупан Стефан Немања на рођењу обратио речима: „Мишче моје мало“. И тако село доби име. Стефан Немања, заточен на брду изнад Ковачева загледан у једно друго брдо које је једино видео из своје ћелије, молио се Светом Георгију за избављење. И био је избављен, након чега је решио да подигне манастир Ђурђеви ступови, у стилу који представља комбинацију византијске архитектуре на истоку и романског западног стила. То се десило 1171. године. Иначе, Стефан Немања се двапута крстио. Једном у латинској цркви у Зети а други пут у Цркви Светог Петра и Павла, на пар километра од Мишчића. Она је настала у 8. веку и представља вероватно најстарији хришћански споменик на овим просторима. Село Дежева, где су живели српски краљеви тог времена.
У археолошкој карти Новог Пазара, Тутина и Сјенице побројано 1.500 археолошких локалитета старог Раса. Налазишта, од праисторије до савременог доба, систематски пописана, илустрована и представљена. Немањићи одавде кренули да праве државу
ПОДАЦИ о 1.500 археолошких локалитета Раса су ових дана по први пут сабрани на једном месту, у књизи "Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице". Налазишта од праисторије до савременог доба, раштркана на 2.359 квадратних километара крајњег југозападног угла Србије, систематски су пописана, описана, илустрована и представљена на топографским картама.
Ово је простор великих миграција и имиграција, јер је од праисторије до Велике сеобе Срба овуда пролазио важан пут кретања људи, робе и цивилизација. Пописани су локалитети свих периода, а највише има српске средњовековне баштине. Број од 1.500 локалитета није коначан. Непрестано проналазимо нове и надам се да ће овај "каталог" бити добар водич за будуће истраживаче - каже археолог Драгица Премовић Алексић, директор Музеја Рас у Новом Пазару, која наглашава помоћ Министарства културе за објављивање овог дела.
Ивана Мићевић | 22. јун 2014., Вечерње Новости
Историчар, редовни члан САНУ о разлици између дневне политике и стратешких циљева српског друштва и државе
РУКОВОДСТВО Српске академије наука и уметности годинама води антисрпску политику. Под изговором немешања у дневнополитичка питања, Академија је остајала нема на суштинска, национална питања као што су Косово, ратни злочини, језик, неуставност Статута Војводине... Упозоравао сам, у оквиру институције, говорио на скуповима, а онда сам о томе почео да причам и ван САНУ, јер као интелектуалац немам право да ћутим.
Овако академик Василије Крестић за „Новости“ коментарише ситуацију у Српској академији наука и уметности, чији је члан већ 33 године. Своје ставове Крестић је недавно објавио и у књизи „Прилози за новију историју САНУ, о меморандуму, САНУ и њеном руководству“.
* Гледано са стране, чини се као да годинама водите битку против челних људи Академије. Чиме још аргументујете да лоше воде најзначајнију научну и уметничку институцију?
Јованка Симић | 30. новембар 2013. Вечерње новости
Академик о свом капиталном делу "Срби у Угарској", српско-српским историјским (не)споразумима и данашњој покрајини: Национална свест угарских Срба била је на много вишем нивоу него наша данас
САМОУВЕРЕНИМ и чилим корацима, својственим бившем репрезентативцу у одбојци, академик Василије Крестић (82) успео се пре неколико вечери степеништем до Свечане сале Матице српске у Новом Саду, на промоцију свог капиталног дела "Срби у Угарској (1790-1918)".
Ово научно дело у издању Матице српске, по општој оцени, представља свеобухватни историјски уџбеник за данашња и за надолазећа поколења јер, уз ослонац на резултате рада ранијих историчара, садржи обиље до сада непознатих података које је академик Крестић деценијама прикупљао у архивима Беча, Будимпеште, Прага, Загреба, Новог Сада, Сремских Карловаца и Београда.
Продајни кутак
- Пратите нас:
Copyright © 2020 Srpski narodni front. Izrada web sajta: ATEC Technologies